Мајстор

"Мајстор је реч која у српском језику означава искусног занатлију који свој занат познаје одлично и обавља га до перфекције. Обично је то занатлија који има своју занатску радњу (локал). Крајем деветнастог и у првој половини двадесетог века се подразумевало да је мајстор онај ко је изучио занат, положио мајсторски испит пред комисијом и добио «мајсторско писмо» (диплому).
Да би се дошло до звања мајстора требало је да прође неколико година.
Младић кад одлучи да се бави неким занатом би ишао на једну врсту обуке (школовања) и имао звање шегрта (занатски или трговачки ученик).
После неког времена када би напредовао у знању и квалитету обављеног посла шегрт постаје калфа (трговачки или занатски помоћник).
Када се осамостали и положи мајсторски испит калфа постаје мајстор.

Испит за мајстора се полагао пред комисијом и обично би имао три дела:
1. Теоријска провера знања из заната који треба да обавља.
2. Практична провера знања заната где би практично радио на изради предмета (на пример ципеле...)
3. Провера писмености.Кандидат који положи мајсторски испит би добијао „мајсторско писмо“.
Мајсторско писмо би се обично урамило и истакло на видно место у занатској радњи.
Нови мајстори би се потом осамостаљивали и отварали сопствену занатску радњу."
Текст у потпуности преузет са сајта Википедија

Oбјављено: 08.02.2016.